1. Šta je zapravo kamenac i zašto se on stvara?

Zubni kamenac predstavlja čvrste, tj. mineralizovane naslage dentalnog plaka i nastaje taloženjem mineralnih soli u dentalni plak. Minerali u zubnom kamencu najvećim delom potiču iz pljuvačke. Najčešće se zubni kamenac uočava uz desni na unutrašnjim površinama donjih prednjih zuba. Razlog tome je što se tu nalaze izvodi sublingvalnih pljuvačnih žlezda.

 

 

Kamenac nataložen na zubima je žućkaste boje, a vremenom može dodatno potamniti uz konzumaciju cigareta i pod uticajem prebojene hrane. Taloženje kamenca se može prevenirati dobrom oralnom higijenom. Upravo redovnim pranjem zuba, meke naslage, pa i plak, se skidaju sa zubne gleđi, što sprečava njihovo taloženje, a naknadno i njihovu kalcifikaciju.

Brzina stvaranja zubnog kamenca zavisi od:

 

• sastava pljuvačke - kod osoba čija pljuvačka sadrži visoke koncentracije kalcijuma, fosfora i drugih minerala intenzivnije se stvara zubni kamenac;
• promena Ph pljuvačke - ako pljuvačka postane kisela nastaje i povećano taloženje mineralnih soli;
• oralne higijene;
  
• stanja gde je otežano fiziološko samočišćenje - malponirani zubi, neadekvatne plombe i sl.

Posledice taloženja kamenca na zubima mogu biti veoma kompleksne, iako se često zanemaruju čak i od strane stomatologa. Naime, već odavno je poznato da je zubni kamenac osnovni početni uzročnik parodontopatije. Parodontopatija je progresivna, degenerativna bolest parodoncijuma (potpornog aparata zuba), koja u funkciji vremena može dovesti do klaćenja, pomeranja i ispadanja zuba. Uz karijes, predstavlja najrasprostranjenije oboljenje dento-facijalne regije.

 

Nataložen na zubima, kamenac vrši mehanički pritisak na desni (gingivu) i otežava i dalju oralnu higijenu, pa se kao posledica toga može javiti otok desni, krvarenje, osetljivost desni, a zatim i njihovo povlačenje pri čemu dolazi do ogoljenja vratova zuba. Ovaj proces jeste spor i dugotrajan, ali je i nezaustavljiv i upravo taj spor razvoj i manjak jasnih simptoma često zavara pacijenta koji se odlučuje na delovanje tek onda kad bude prekasno, tj. kad se parodontopatija već razvije u svom punom obliku.

Terapija parodontopatije predstavlja jedan mukotrpan proces koji zahteva mnogo vremena, truda i disciplinovanosti pacijenta, pri čemu se puno izlečenje vrlo često ne može ni postići, već se uspehom smatra čak i samo zaustavljanje ili usporavanje napredovanja bolesti. Sa druge strane, uklanjanje kamenca je jednostavna i bezbolna procedura za koju je dovoljna jedna poseta stomatologu. Iz ovoga se može lako zaključiti koliki je značaj dobre oralne higijene, uklanjanja zubnog kamenca i redovnih kontrola kod stomatologa. Osim zdravstvenog značaja postoji i estetski efekat. Zubi izgledaju mnogo zdraviji i belji ukoliko na njima nema naslaga kamenca, što je naročito izraženo kod pušača, jer hrapava površina kamenca predstavlja idealnu podlogu za nikotinski pigment.
 

Pročitajte još

Da li je smeštaj za sve pacijente zaista besplatan?

Beljenje zuba za i protiv

2. Da li je uklanjanje kamenca bolno?

 

Zubni kamenac se najčešće uklanja isključivo u stomatološkoj ordinaciji pomoću ultrazvučnih intstrumenata, posebno napravljenih u te svrhe. Ukoliko nekada pristup ovim instrumentima nije moguć, onda se mogu upotrebiti i ručni instrumenti za to dizajnirani. Ultrazvučno uklanjanje konkremenata i pigmentacija je u potpunosti bezbolna metoda i zasniva se na tome da se sitne vibracije koje stvara aparat prenose preko jednog nastavka, zajedno sa vodom, na instrument kojim se uklanja kamenac. One se pretvaraju u male mehaničke udare kojima je moguće ukloniti sve naslage sa zuba. Nakon ovoga neophodno je poliranje zuba visoko abrazivnom pastom i rotirajućom četkicom.

Ovaj način rada je obično bezbolan. Ipak postoje neke situacije u kojima je upotreba ovom aparata kontraindikovana, kao kod pacijenata sa ugrađenim pejsmejkerom. Uglavnom ne zahteva upotrebu anestezije, jer se blaga osetljivost može javiti samo u predelu vratova zuba i traje kratko – onoliko koliko i intervencija.

 

 

3. Koliko često je potrebno skidati zubni kamenac?

 

Preporučljivo je bar jednom u šest meseci skidati zubni kamenac, osim u slučaju izražene parodontopatije ili individualne sklonosti ka nakupljanju kamenca, kada se ova intervencija preporučuje i češće.

 

4. Da li uklanjanje kamenca može biti štetno po zube?

 

Uklanjanje zubnog kamenca ne može biti štetno po zube, već samo može povoljno uticati na zdravlje zuba i potpornog aparata zuba.

 

5. Da li je uklanjanje mekih naslaga bolno?

 

Uklanjanje mekih naslaga je u potpunosti jednostavna i bezbolna metoda i traje oko petnaestak minuta.

 

6. Da li se uklanjanjem mekih naslaga mogu da se izbele zubi?

 

U toku uklanjanja mekih naslaga dolazi i do uklanjanja pigmentacija nastalih od kafe, cigareta i tamnih čajeva. Samim tim će i zubi izgledati lepše i bez tamnih mrlja.

 

Pročitajte još

Dijastema između zuba je seksi?

Da li izbeljivanje zuba može oštetiti moje desni?