1. Šta je to parodontopatija?

Parodontopatija je progresivna, degenerativna bolest parodoncijuma (potpornog aparata zuba), koja u funkciji vremena može dovesti do klaćenja, pomeranja i ispadanja zuba. Uz karijes predstavlja najrasprostranjenije oboljenje dento-facijalne regije.

 

Kada je u pitanju parodontopatija, najčešći uzroci su mikroorganizmi dentalnog plaka. Dentalni plak je organska, bakterijska, bezbojna meka naslaga koja se akumulira na zubima. Nepravilno održavanje oralne higijene favorizuje nakupljanje dentalnog plaka i ubrzava proces propadanja potpornog aparata zuba.

2. Koje su faze u terapiji parodontopatije?

Ukoliko je oboljenje u početnim fazama i blagi su simptomi, primenjuje se kauzalna faza terapije koja podrazumeva čišćenje mekih i tvrdih naslaga, kao i obradu parodontalnih džepova. Kroz ovu fazu terapije prolaze svi oboleli od parodontopatije, bez obzira na tip i težinu bolest. Ukoliko oboljenje napreduje i postoje duboki parodontalni dzepovi, primenjuje se hirurška terapija. Ova faza podrazumeva najpre identifikaciju dentalnog plaka.

 

 

Prilikom stomatološkog pregleda, stomatološkom sondom se identifikuje dentalni plak. Za identifikaciju dentalnog plaka mogu se koristiti i specijalni rastvori i tabletice, koji će prebojiti površine zuba na kojima se nalazi dentalni plak. Na ovaj način pacijentu skrećemo pažnju na prisustvo dentalnog plaka koji je najvažniji činilac u nastanku parodontopatije. Nakon toga sledi edukacija i motivacija pacijenta za održavanje pravilne oralne higijene. Pacijent dobija objašnjenja koliko često, na koji način i kojom tehnikom se održava oralna higijena.

 

Zatim, sledi uklanjanje zubnog kamenca i subgingivalnih konkremenata. Zubni kamenac nastaje mineralizacijom dentalnog plaka. Zubni kamenac se formira isključivo u uslovima neadekvatne oralne higijene. Njegova neravna površina je idealna podloga za formiranje i akumulaciju novih količina dentalnog plaka. Zubni kamenac nadalje otežava ili čak potpuno onemogućava održavanje oralne higijene. Stoga, jako su važne redovne posete stomatologu, redovno uklanjanje zubnog kamenca i konkremenata, kao i održavanje dobrih rezultata nakon završetka ove faze terapije.

Teža klinička slika parodontopatije praćena je pojavom dubokih parodontalnih džepova i ogolićenjem vratova zuba zbog povlačenja gingive. U ovakvim situacijama indikovane su parodontalno-hirurške metode lečenja koje su pokazale jako dobre rezultate u sprečavanju daljeg propadanja potpornog aparata zuba.
 

Pročitajte još

Metalkeramika ili cirkon – pitanje je sad?

Gađenje na protezu – česta pojava?

3. Šta podrazumeva parodontalna hirurgija?

 

Parodontalna hirurgija podrazumeva veliki broj intervencija. Najčešće primenjivane jesu tzv. režanj operacije, kojima se čiste parodontalni džepovi pod direktnom kontrolom oka. Ako su parodontalni džepovi duboki, a prisutna je i značajna resorpcija kosti - predlaže se režanj ili ''flap'' operacija uz dodatak veštačke kost i resorptivnih membrana. Na ovaj način se eliminišu sve patološke granulacije, tj štetne materije nagomilane u džepu, a izgubljeni deo kosti se zamenjuje veštačkom kosti. Na ovaj način produžava se vek parodontopatičnih zuba i sprečava se dalji razvoj parodontopatije.

 

Takođe, ova široka oblast stomatologije pokriva i intervencije kojima se koriguju meka tkiva (gingivektomija, gingivoplastika).

 

Šta još pokriva parodontalna hirirgija?

 

U sklopu parodontalne hirurgije obavljaju se i intervencije produženja kliničke krune zuba. Ove intervencije se primenjuju kada je narušena proporcija širine i dužine krunice zuba što je estetski neprihvatljivo. Cilj produženja kliničke krunice zuba je da se kroz pravilnu dužinu i proporciju zuba postigne neophodan i skladan osmeh.

 

Terapija ogoljenog korena (recesije) zuba je, takođe, oblast koju pokriva parodontalna hirurgija. U ovim slučajevima mogu se koristiti transplantati vezivnog tkiva (TVT) ili SMAT kojima se pokriva ogoljeni deo.

 

Kod dece najčešće se primenjuje frenektomija, odnosno uklanjanje resice koja spaja gornju ili donju usnu sa desnima, kao i resice koja spaja jezik sa podom usne duplje. Postoje dve metode za uklanjanje frenuluma, tj. frenektomije: hirurška metoda i frenektomija laserom.

Sve ove intervencije se izvode u lokalnoj anesteziji, bezbolne su i u potpunosti komforne za pacijenta. Nakon parodontalno hirurških intervencija nelagodnost bi trebala biti minimalna. Postoperativni bolovi i otok su neznatni nekoliko dana nakon intervencije. Uz uputstva stomatologa u tom periodu možete po potrebi uzimati lekove protiv bolova i eventualno antibiotike. Može doći do malog oticanja i u tom slučaju preporučujemo korišćenje hladnih obloga. U periodu od 5 do 7 dana trebalo bi jesti što mekaniju hranu i u tom periodu je potrebno izbegavati veću fizičku aktivnost. Dental Plaza tim Vam je na raspolaganju uvek za sva pitanja.

 

Pročitajte još

Kako se rešava razmak između zuba kod odraslih i dece?

Implanti zuba: Kako se radi ugradnja implantata zuba