Ne stidi se, pokaži zube!
Call Center 00-24h
Ne stidi se, pokaži zube!
Call Center 00-24h
VIDEO PREZENTACIJA
Za bolji prikaz rotirajte ekran
Implantologija
Bitno je da znate
Zanimljivosti
.png)
Totalne proteze na implantima predstavljaju terapiju izbora kod bezubih pacijenata koji imaju poteškoća u stabilizaciji njihovih proteza, problem sa žvakanjem, koji su gadljivi na proteze, a jednostavno ne mogu i ne treba da budu bez njih. Ova kombinacija osigurava da proteza u donjoj vilici ne šeta, daje sigurnost u žvakanju hrane, ali i u estetici. Takođe, omogućava veću trajnost i postojanost totalne proteze.
Totalne proteze na implantatima se izrađuju kod bezubih pacijenata. Nakon stomatološkog pregleda i analize 3D snimka, procenjuje se da li imate dovoljno kosti i kakav je njen kvalitet za ugradnju implantata. Ukoliko ispunjavate sve uslove, može se uraditi ovaj vid protetske nadoknade.
Pacijenti koji nose totalne proteze često imaju problem sa adaptacijom na njih. Nekada su proteze nestabilne, naročito u donjoj vilici, pomeraju se prilikom govora i žvakanje sa njima je otežano. Svi ovi nedostaci izbegnuti su izradom totalne proteze na implantatima. Implantati drže protezu na mestu i olakšano je funkcionisanje pacijenta, kao i dugotrajnost samo proteze.
Broj implantata koji će definitivno biti potreban zavisi od stanja kosti i tu procenu vrši oralni hirurg. Kod planiranja izrade proteze na lokatorima, neophodno je znati da je minimalan broj implantata koji će nositi protezu u donjoj vilici 2 – dakle totalna proteza na 2 implantata, a u gornjoj 4.
Sama procedura izrade proteze je relativno jednostavna. Prva faza izrade proteze na lokatorima podrazumeva ugradnju dva do četiri zubna implanta, nakon čega sledi period mirovanja od minimum četiri meseca za srastanje titanijumskih šrafova sa viličnom kosti.
U narednoj fazi, zubni implanti se otvaraju, na njih se šrafe odgovarajući nastavci, a u protezu se ubacuju prstenovi koji će se zakačiti na implantne lokatore kao drikeri. Proteza se uglavnom izrađuje nakon nekoliko meseci od ugradnje titanijumskih šrafova, a u međuperiodu se nosi stara zubna proteza koja je mekano podložena nakon ugradnje zubnih šrafova.
U određenim slučajevima se može izraditi i nova proteza pre ugradnje zubnih titanijumskih implanata koja bi se koristila u periodu u kom zubni implanti srastaju za viličnu kost.
Kod pacijenata gde je ostalo jako malo kosti za ugradnju standardnih implantata, najčešće se koriste mini implanti za stabilizaciju proteze. Uglavnom je reč o donjoj protezi. Idealno je da se postave 4 mini implanta u donju vilicu, ali ako nema dovoljno mesta i dva mini implanta će pacijentu mnogo značiti da se onemoguće pomeranje proteze.
Nekada je moguće postaviti i mini implante u gornju vilicu, ali tada je neophodno da se postavi 6 mini implanata, kako bi proteza mogla da se redukuje i da joj se eliminiše tzv. “nepce”. Ako pacijent ima problem sa gornjom protezom u pogledu stabilnosti, a nema problem da ostane nepce - mogu se postaviti i 4 mini implanta da fiksiraju protezu.
U slučaju da pacijent nije siguran da li želi fiksni ili mobilni rad, ili jednostavno nema trenutno finansijskih mogućnosti za fiksni rad, tada se mogu da postaviti standardni implanti na koje se stavljaju kuglice koje nose protezu, a kasnije mogu da se zamene sa drugim komponentama za fiksni rad, što recimo kod mini implanata nije moguće. Tada je neophodno postaviti 4 implanta u gornju i 2 u donju vilicu.
Apsolutna kontraindikacija izradu proteze na implantatima ne postoji. Eventualna ograničenja u nekim slučajevima mogu biti kod pacijenata kod kojih je kontraindikovana ugradnja implantata i to su uglavnom stariji pacijenti sa hroničnim sistemskim oboljenjima, pa određeni lekovi koje koriste svakodnevno mogu biti kontraindikovani za ovaj oralno-hirurški zahvat. Uz konsultaciju sa oralnim hirurgom utvrdiće se da li postoji prepreka za ovu intervenciju.
Totalne proteze na implantima predstavljaju terapiju izbora kod bezubih pacijenata koji imaju poteškoća u stabilizaciji njihovih proteza, problem sa žvakanjem, koji su gadljivi na proteze, a jednostavno ne mogu i ne treba da budu bez njih. Ova kombinacija osigurava da proteza u donjoj vilici ne šeta, daje sigurnost u žvakanju hrane, ali i u estetici. Takođe, omogućava veću trajnost i postojanost totalne proteze.
Totalne proteze na implantatima se izrađuju kod bezubih pacijenata. Nakon stomatološkog pregleda i analize 3D snimka, procenjuje se da li imate dovoljno kosti i kakav je njen kvalitet za ugradnju implantata. Ukoliko ispunjavate sve uslove, može se uraditi ovaj vid protetske nadoknade.
Pacijenti koji nose totalne proteze često imaju problem sa adaptacijom na njih. Nekada su proteze nestabilne, naročito u donjoj vilici, pomeraju se prilikom govora i žvakanje sa njima je otežano. Svi ovi nedostaci izbegnuti su izradom totalne proteze na implantatima. Implantati drže protezu na mestu i olakšano je funkcionisanje pacijenta, kao i dugotrajnost samo proteze.
Broj implantata koji će definitivno biti potreban zavisi od stanja kosti i tu procenu vrši oralni hirurg. Kod planiranja izrade proteze na lokatorima, neophodno je znati da je minimalan broj implantata koji će nositi protezu u donjoj vilici 2 – dakle totalna proteza na 2 implantata, a u gornjoj 4.
Sama procedura izrade proteze je relativno jednostavna. Prva faza izrade proteze na lokatorima podrazumeva ugradnju dva do četiri zubna implanta, nakon čega sledi period mirovanja od minimum četiri meseca za srastanje titanijumskih šrafova sa viličnom kosti.
U narednoj fazi, zubni implanti se otvaraju, na njih se šrafe odgovarajući nastavci, a u protezu se ubacuju prstenovi koji će se zakačiti na implantne lokatore kao drikeri. Proteza se uglavnom izrađuje nakon nekoliko meseci od ugradnje titanijumskih šrafova, a u međuperiodu se nosi stara zubna proteza koja je mekano podložena nakon ugradnje zubnih šrafova.
U određenim slučajevima se može izraditi i nova proteza pre ugradnje zubnih titanijumskih implanata koja bi se koristila u periodu u kom zubni implanti srastaju za viličnu kost.
Kod pacijenata gde je ostalo jako malo kosti za ugradnju standardnih implantata, najčešće se koriste mini implanti za stabilizaciju proteze. Uglavnom je reč o donjoj protezi. Idealno je da se postave 4 mini implanta u donju vilicu, ali ako nema dovoljno mesta i dva mini implanta će pacijentu mnogo značiti da se onemoguće pomeranje proteze.
Nekada je moguće postaviti i mini implante u gornju vilicu, ali tada je neophodno da se postavi 6 mini implanata, kako bi proteza mogla da se redukuje i da joj se eliminiše tzv. “nepce”. Ako pacijent ima problem sa gornjom protezom u pogledu stabilnosti, a nema problem da ostane nepce - mogu se postaviti i 4 mini implanta da fiksiraju protezu.
U slučaju da pacijent nije siguran da li želi fiksni ili mobilni rad, ili jednostavno nema trenutno finansijskih mogućnosti za fiksni rad, tada se mogu da postaviti standardni implanti na koje se stavljaju kuglice koje nose protezu, a kasnije mogu da se zamene sa drugim komponentama za fiksni rad, što recimo kod mini implanata nije moguće. Tada je neophodno postaviti 4 implanta u gornju i 2 u donju vilicu.
Apsolutna kontraindikacija izradu proteze na implantatima ne postoji. Eventualna ograničenja u nekim slučajevima mogu biti kod pacijenata kod kojih je kontraindikovana ugradnja implantata i to su uglavnom stariji pacijenti sa hroničnim sistemskim oboljenjima, pa određeni lekovi koje koriste svakodnevno mogu biti kontraindikovani za ovaj oralno-hirurški zahvat. Uz konsultaciju sa oralnim hirurgom utvrdiće se da li postoji prepreka za ovu intervenciju.
DENTAL PLAZA CALL CENTER 00-24
NE STIDI SE, POKAŽI ZUBE!
.jpg)
.jpg)
.jpg)